Dušan Vuković - blog primenjene psihologije

Gde je granica Srpskog ludila?

02/26/2009

Povodom komentara očevidaca pokušaja samoubistva na Gazeli... 

Pokušaj samoubistva na Gazeli

25. februar 2009. | 14:42 -> 18:19 | Izvor: B92 Beograd

Most Gazela u Beogradu bio je više od sat vremena blokiran sa obeju strana jer se na njemu nalazio mladić koji je pretio da će izvršiti samoubistvo.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=25&nav_id=346952

Suicidalno ponašanje ili suicidalnost, je definisano kao kontinuum, od suicidalne ideacije (zamišljanja), preko pokušaja suicida, pa sve do izvršenja suicida. Najčešće, suicid se definiše, kao fatalni čin samopovređivanja, sprovoeden pod manje više svesno samodestruktivnom namerom.

Suicidalni proces izgleda ovako: Rizični i protektivni faktori (kulturološki, sociološki, psihološki, biološki) Situacioni faktori (Prisustvo stresnora, Dostupnost i smrtnost suicidalne metode) Pokušaj suicida; Smrti/preživaljavanje; Efekat posle. Dakle proces se, uslovno rečeno vrti (barem kada su ljudi pod suicidalnim rizikom u pitanju) oko dominacije rizičnih nad protektivnim fatkorima. Konačno, život daje onaj koji pobedi. Godišnja incidenca, barem kada je naša planeta u pitanju, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je 16 izvršenih samoubistava na sto hiljada stanovnika. Niska stopa, tj. do 10 suicida godišnje na 100 000 stanovnika je zabeležena u Azerbejdžan, Jermenija, Albanija, Grčka, Gruzija, Tadžihistan, Uzbekistan, Turkmenistan, Malta, Velika Britanija, Španija, Portugal, Irska, Italija, Holandija - čitaj "normalne" zemlje, dakle kod najmanje stope nema neke socio-ekonomsko-religiozne pravilnosti! Pod visokom stopom suicida se smatra broj iznad 16 pa do 40 izvršenih suicida godišnje na 100 000 stanovnika. SZO je zabeležila iznad 40 suicida u Šri Lanki za vreme građanskog rata, a to me potseti, no tu ruku na srce, kao uzročnik vidimo PTSD. Takođe, visoka stopa je registrovana u Japanu, vid odgovornosti i ozbiljnosti. Podseti me na studiju u kojoj kažu da depresivni ljudi bolje procenjuju realnost, a nedepresivni slabije, dakle strategija je THINK PINK!!! U svim zemljama sveta, suicid je među muškarcima je dva do 4 puta češći nego kod žena, sem u Kini gde je zastupljeniji među ženama, vau?! Takođe, veća stopa samoubistava je registrovana kod starijih i kod ljudi 15-24 godine.

Ovo je link Televizije Vojvodine, koja predstavlja studiju stavova o suicidu koje je uradio EXIT team, a koja opet dosta detaljno izveštava o nekim aspektima.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/drustvo/2008_09_10/vest_83008.jsp

No, ono šta je fascinantno je sama reakcija ljudi koji su bili tog dana na Gazeli, a za mene i surovost tih ljudi prilikom hapšenja tog jadnička – po principu home run/grupnog seksa. U svakom slučaju strpljivost, upravo organa reda je sačuvala jedan život, a to ne smemo da zaboravimo. Ono šta ne smemo da zaboravimo je komentar „…ma pomoći ću mu; nek skoči jel znaš koliko je red…“. I konačno gospođa koja je postavila dvoje dece, namontirala im osmeha i zamolila lika da pre suicida uđe u kadar. Moje pitanje je:

Gde je granica Srpskog ludila?

I naravno komentarisali smo svi na poslu…i jedan od komentara je bio…postajemo kao Amerika!! Kao užas?!? A šta smo do sada bili?!? Stopa kriminogenog ponašanja je oduvek bila ista-maltene citiram PR MUP-a, gde na ovaj broj stanovnika imamo i isti broj serijskih i masovnih ubica (u ovaj zbir Haška statistika i ne ulazi). Mi smo kao nacija bolesni. Psihopatološki fenomeni upravo svoj maksimum doživljavaju upravo onda kada ne možemo da kontrolišemo svoje ponašanje. Kontrolne instance ličnosti nestaju i jednostavno, psihopatologija usled (umora, letargije, težine života ne ovim prostorima, i sl.) izbija na površinu a mi kao nacija ludimo, ludimo i to decenijama. Taj vid kolektivne patologije je redak! Ni jedna zemlja tranzicije, savremenih dostignuća civilizacije – ipak mi smo Evropa, nije doživela!

Prema tome, ova zemlja boluje od retke i opasne bolesti, psihijatrijsko/psihološkog karaktera, mi ništa ne preduzimamo, simptoma je sve više, a lek nam je nedostupan ili nije poznat!!!

Šta da radimo, pitam ja Vas? Kako da izlečimo narod Srbije, da se ovakva zla ne bi ponavljala.

Usput, tu je i link Centra Srce, koji se bavi i prevencijom suicida.   

http://www.centarsrce.org/

Ali i link nečeg što govori o Nacionalnoj strategiji prevencije samoubistva u Srbiji.

http://www.vesti.rs/exit/Strategija-prevencije-samoubistava.html